OGOVARANJE?!

Zašto to činimo? Čemu sve to služi? Jesmo li stvarno bolji od osoba koje ogovaramo?

Loš način u pokušaju da se prikažemo u boljem svetlu

Kako se  kroz ogovaranje provlači laž da smo mi dobri dok su drugi loši, zloba, mržnja, nesigurnost, ljubomora, sujeta, zavidnost i osuda. I sve to toliko neprimetno da kad ogovaramo mi nismo svesni da projektujemo sebe kao loše osobe koje nemaju petlje da kažu direktno u lice ono što misle nego to radimo iza ledja. I što je još najvažnije, teško shvatamo da sve te loše osobine  i ta loša ponašanja su u stvari naše skrivene ili kod nas samih ne prihvaćene osobine.

Da, mi smo egoistični  ljudi koji pokušavaju da izgledaju bolje srozavajući druge.

Jesmo li bolji ako o drugima pričamo šta oni ne rade kako treba? Nismo!

Jesmo li pametniji ako pričamo kako drugi su glupi, ne znaju šta rade… ili mi ne vidimo sopstvenu glupost pa je projektujemo na druge.

Jesmo li pošteniji od lopova ako kradom ćućorimo iza ledja o tome kako je neko drugi nepošten, ili smo mi nepošteni kad ogovaramo?

Jesmo li mi lepši ako druge naružimo?

 Jesmo li stvarno srećni kad ogovaramo ili se dobro zavaravamo?

Jel stvarno drugi misle o nama dobro kad kod njih ogovaramo druge? Ili se zamisle i zapitaju, hoćemo li čim okrenu ledja da njih ogovaramo kod drugih?

Stvarno, zašto mi to upošte radimo?

Po mojoj proceni, želimo da uzdignemo sebe  i tražimo saveznike… da bi smo bili u pravu, da bi nam neko potvrdio naše mišljenje. To je naša potreba da nadjemo saveznike da bi smo bili jači, da imamo podršku i potreba da ispoljimo svoje slabosti. Uz to mi praznimo naš emotivni naboj izazvan percepcijom.

A dokle to sve ide?

To ide dotle, da nesvesno umemo da ogovaramo svoje najmilije, svoje prijatelje, svoju decu, svoje partnere i kolege, ljude koje upošte ne poznajemo, političare, doktore, javne ličnosti i sve u smislu da smo mi, to jest  egoistični JA bolji od drugih JA.

Ego, klopka odvojenosti. On separatiše sve i uvek u cilju da sam Ja bolji, pametniji, lepši, ispravniji, vredniji, sposobniji. Ja, pa ja, pa samo ja i to da mi neko još potvrdi tako što ćemo zajedno da spustimo nekog drugog da bi to Ja moglo nekako da bude veće.  Ajde da vidmo šta kod drugih ne valja, njihove mane…da, jer moje Ja ne želi da vidi te mane kod sebe. Treba mi saveznik da opanjkam nekog drugog, jer ja sam ispravan, potvrdi mi da sam u pravu… Taman da se mi zbližimo tražeći saveznika jer ćemo zajedno imati istog „neprijatelja“.

I za trenutak misliš da si bolje, ispraznila se energija nekih emocija kao što su mržnja, ljubomora, zavist, nesigurnost, ogorčenost, ljutina, bes, zloba…nezadovoljstvo. Ispraznio si vibraciju, malo ti je lakše, ali ništa nisi promenio. I dalje i opet nećeš videti plast sena kod sebe dok ćeš kod drugih videti slamku. I dalje ćeš biti nezadovoljan, samo ćeš zavaravati sebe da si u pravu. I sad misliš da ti je lakše, misliš sad da te drugi razumeju, da si u pravu, da si samo objektivan i realan, a ne vidiš da si samo pokazao svoj loš karakter i svoju projekciju sopstvenih misli i emocija.  Ne shvataš da nisi ti tu došao da menjaš druge, već da uz druge budeš bolji, razumniji, da uzdižeš druge. Ne shvataš da ćeš to stvarno dobro osećanje i pravi osećaj vrednosti imati uzdizanjem i veličanjem drugih, pohvalama iza ledja, mislima punim ljubavi i saosećanja.

Jer, prijatelji moji, nema ovde nikog ko je bolji od tebe a ni gori od tebe. Sve koje ti vidiš i to što vidiš kod drugih je ono što  ti imaš u sebi, ali to možda ne vidiš kod sebe. Život je čudo, on uvek, pogotovu kad ogovaramo, pokazuje nam naše nedostatke. Naše najgore osobine isplivavaju baš tada kada o drugima pričamo loše. Više govorimo o sebi, mnogo više nego o onome koga ogovaramo.

Kad se desi da ulovim sebe da pričam o nekome na negativan način a da ta osoba nije prisutna, postanem svesna srži te priče i onda se ujedem za jezik, i zapitam se:

„ A  gde sam ja ovakva? Šta osećam, jesam li ljuta, jesam li zlobna? Koja je ovo emocija?” Obično budem razočarana sobom, svesna da sam srozala više sebe nego predmet ogovaranja, to jest osobu. Postanem svesna da tu trebam nešto da promenim kod sebe…razmišljam kako da to popravim. Razmišljam kako da promenim percepciju.

I tako…bedno je to ogovaranje ali ko zna zašta je to dobro. Možda i nešto iz toga naučimo o sebi i svojim emocijama. Možda uvidimo da od ogovaranja niko nema koristi a od iskrenosti, pažnje i razumevanja svi se osećaju odlično. Zato pre nego opanjkamo nekog, setimo se da opanjkavamo sebe. Pre nego ispričamo tudje mane i nedostatke, potražimo im vrline i kvalitete. Ili im recimo u lice ono što mislimo, bar ćemo biti iskreni, pošteni i hrabri. A to su uzvišene emocije.

Zato, kad hoćeš da pričaš o drugima iza ledja, posebno promisli o sebi u toj priči i emociji koja te vodi. Ta emocija je tvoj subjektivni doživljaj ne i istina.

Dragana Pavliček

Za Coaching Magzine text pisala: Dragana Pavliček, Hipnoterapeut, autor, slikar

Fb page: Sa Draganom Pavliče & Zakon privlačenja ključ

ostali textovi autora

Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *