SREĆA DONOSI INSPIRACIJU

Potraga za inspiracijom

Danima pokušavam da pronađem svoju inspiraciju. Praznično vreme, gledam kako svetiljke u boji trepere na jelci, slušam muziku i ništa, ništa me ne pokreće. Pokušavam da pravim listu želja za ovu godinu, pokušavm da napravim planove i opet ništa.

Nešto me koči. nešto mi ne da da krenem dalje. “Ko me to koči, koja me to nevidljiva ruka drži”? Pronalazim sliku sa koje čitam razgovor učenika i Učitelja:

Učenik: „Učitelju, imam problem.“

Učitelj: „Reci.“

Učenik: „ Kako da se oslobodim onoga što mi ne da mira, i što me drži u prošlosti?“

Učitelj(ustaje, odlazi do jednog drveta i zagrli ga): „ Šta ja mogu ućiniti da bi me ovo drvo pustilo?“

I onda shvatam, To sam ja. Ja ne želim da se opustim, da pustim svoju maštu, da razvijem sebe da pokrenem svoje misli. Ja sam ta koja se drži za drvo, dok  želim da idem dalje. Kako, s drvetom u rukama, teško, zar ne?. Nemam ja tu snagu da drvo isčupam, još manje da ga nosim sa sobom. Ako želimo dalje, ako želimo više nešto trebamo da pustimo, nečeg da se odreknemo i nešto da zaboravimo.

COACHING MAGAZIN

Znate i u glavi je kao u ormanu,trebamo da ga praznimo od najstarijih stvari koje nam više ne služe ničem, da bi smo prmili nove informacije, zapamtili nove događaje i stvorili nove uspomene.

Sve ja to znam a opet ne radim, kako da svoj „orman“ rasteretim nepotrebng materijala?

 

INSPIRACIJO MOJA GDE SI? 

Nema je. Da li i nedostatak inspiracije nešto znači. Zašto obavljam sve poslove i sve svoje obaveze a kad stignem do trenutka “opusti se i uživaj”, tu stanem i izgubim se. Moguce da sam zaboravila da se opustim i uživam. Možda me je ovo vreme naučilo da budem radoholičarka, i ne umem da se opustim, ako nam to nije navedeno u nizu mojih svakodnevnih obaveza.

Zato su nam praznični dani za melanholiju i deresiju. Umor nas savlada u prvim danima, a onda kada se odmorimo mi smo u čudu: „Šta da radim sa sobom?!“ Kako da organizujem sebi dan kada ne idem na posao, kada nisam u gužvi kad mogu da ne radim ništa. Mozda postoji inspiracija i za ništa, ali ja vam nisam ekspert u toj oblasti.

COACHING MAGAZIN

AKO INSPIRACIJA NIJE U MENI, MOŽDA JE OKO MENE

Svako od nas ima i dobre i loše dane, i dane kada nešto krene i prosto vam se čini da možete još mnogo toga više da uradite.Ima i onih dana kada se pitate da li je moguće da me baš ništa neće. Za svaki posao kojim se bavimo potrebna je inspircija. To je ono što nas nevidljivom silom gura napred i otavara sva vrata.

Tako sam i ja u želji da pomognem vama razmišljala i razmišljal kako da vas inspirišem.I nije se desilo ništa. Nedostajala mi je inspiracija da pišem o inspiracijij. Kako to obično biva, naka sasvim obična i jednostavna situacija otvori vam oči i vidike.

Bio je to domaći zadatak mog mlađeg sina iz srpskog jezika. trebalo je da obrade i prepišu deo teksta  o Mesečevom detetu, odlomak  iz knjige „Beskrajna priča“ Mihaela Endea.

deo koji me je inspirisao, imam potrebu i želju da ga podelim sa vama:

“ Zašto je tako mračno, Mesečevo dete?“, upitao je Bastijan.

„Zato što je u početku uvek mrak, moj Bastijane.“…..

Tačkica na Bastijanovom dlanu zračila je jedva vidljivim sjajem, koji je brzo rastao i u baršunastom mraku obasjavao dva tako različita dečija lica, nadneta nad čudom.

Bastijan je polako povukao ruku i svetleća tačka je ostala da lebdi između njih kao mala zvezda.

Klica je nicala toliko brzo da se mogao posmatrati njen rast. Izbijalo je lišće i stabljike, nicali su pupoljci koji su se otvarali u divne fluorescentne cvetove, višebojne i blistave. Već su se rađali mali plodovi koji su, čim bi sazreli, eksplodirali kao minijaturne rakete i poput iskričave šarene kiše sejalo oko sebe novo seme…..“

Tako se rađaju ideje, iz malog zrna svetlosti u našoj glavi. I ako uslovi to dozvole uz adekvatnu veru razgrana se i razmnože a da mi tog nismo ni svesni.

To je kao ljubav, osetite je, ne vidite, negujete i uz veru i viziju razvijete do nekih neslućenih granica, ako granice uopšte i postoje. Tako da je u redu, imati ideje i vizije ili nemati ih trenutno. Trenutak njihovog nemanja ne znači da one ne postoje već ih samo mi u tom trenutku ne vidimo. Šta je tada potrebno uraditi? Ja bih Vam preporučila da promenite ugao gledanja na život. Ja sam kao mala imala običaj da legnem na krevet i zabacim glavu preko ivice kreveta i svoju sobu, sada život, gledam naopačke. Tada mi se sve čini drugačije, čak mi je bilo nelogično kako stolice ne polete a kako luster stoji uspravno. I tako kada bih se vratila u pređašnje stanje više neke stvari ne bih analizirala već prihvatala takve kakve jesu u svojoj prirodi i u svom obliku. Ako nema inspiracije, potražite je, razmislite šta je to što bi vas učinilo srećnim i videćete šta valja  uraditi. I tako dolazimo do citata iz malopređašnje priče u kome dečak Bastijan otkrva natpis na svom medaljonu koji je nosio oko vrata:

coaching magazin

„UČINI ONO ŠTO ŽELIŠ“

Dragi moj Bastijane, hvala ti što si mi probudio inspiraciju i pomogao da napišem ove redove Inspiracija, naše zrno mudrosti, vera kao ljubavna energija koja greje i potpomaže razvijanju naših ideja i vizija kao magnet koji „vuče“ naše misli i naše delanje u pravcu uspeha.

Verujte, volite, vizualizujte, realizujte i inspirišite sebe i druge kako bi ste bili srećni.

Jelena Milenković, Holistic Life Coach

ostali textovi

photo: Pixabay

Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *