DA LI POZNANSTVA MENJAJU TOK NAŠEG ŽIVOTA?

Da li utičemo jedni na druge? Šta na nas ostavlja poseban trag u razgovoru?

Sve u prirodi što postoji je sklono primanju uticaja, što od okoline što od situacija u kojima se nalazi. Biljke, životinje pa i sam čovek.

Čovek kao društveno biće ima želju ali i potrebu da bude okružen drugim ljudima da se sa njima druži, prima i daje informacije, gradi svoje iskustvo na sopstenim i tuđim greškama i uspesima. Od nas samih zavisi stepen ili učestalost prijama informacija.

COACHING MAGAZIN

Znate kada se zapitate u životu „Zašto je ovo moralo da se desi?“. Ja sam vam jedna od onih osoba koja je uvek posmatrala sve kroz jednu „ružičastu prizmu“  i tražila bolje u svemu. Tako sam veoma često govorila i sebi i drugima „Ko zna zašto je to dobro što se sve to desilo.“ Pa i ako nije bilo „dobro“ u tom trenutku ja sam se uvek neizmerno nadala da iz svake situacije, iz svakog događaja možemo da „izvučemo“. Naravoučenije. pa ako drugog „dobra“ nije nam bilo tu, tu nam je naravučenije kao „Veliko Dobro“..

Pre dve godine prvi put sam sa sinovima igrala bilijar. Taman porasli dovoljno veliki da to bude za njih bezbedno i dovoljno zreli da shvate pravila igre. Najinteresantiji deo bio je sam početak, prvi udarac i gledanje u te divne šarene kugle, kako se koja gde kreće i da li je neka „pronašla“ svoje utočište. Tu su shvatili veliku životnu stvar, sila akcije jednaka je sili reakcije. Što jači „udarac“ kugla se jače odbije. Kako kuglica reaguje kada je udarilo „ fleš“ a kako da poskoči.

Znači vrlo jednostavno se sve može primeniti i na život. Što jači „susret“ imamo sa nekim to „jači“ uticaj on ili ona ostavljaju na nas.

Svaka kugla nađe svoj put, kao i mi. Svaka nađe svoje utočište, kao i mi. Ali sa velikom razlikom, kugle se ne žale jedna na drugu. Na žale se ni na nas. A mi?

Mi se žalimo, kukamo što nam se nešto desilo, preispitujemo ko je za to kriv, koja nam je „viša sila“ poslala taj kosmički udarac. Pa, da vam kažem jednu veliku istinu, niko nije kriv!

Kako? Pa, eto tako. Svi smo na ovaj svet došli s razlogom, s misijom. Možda je baš vaša misija da prođete upravo To iskustvo, taj udarac koji niste očekivali, kome se niste nadali, i koji vas je zaboleo. Trebamo donekle da budemo srećni, jer dok nas nešto „boli“ znči da smo živi.

coaching magazin

Živ čovek i uči i radi i stvara i analizira i voli i prašta ali i greši.

Velika greška našeg društva, našeg školstva, naših porodica je što se greške ne tolerišu i ne praštaju. Praktično su nedopustive. I kako mi onda učimo? Iz tuđeg iskustva „Rekli su mi…“ i onda nam se „rađaju“ nerealna očekivanja. Onda prolaze dani, prolaze godine i mi smo večito nesrećni i nezadovoljni. Jer nismo ispunili tuđa očekivanja i tuđa merila ponašanja.

I dokle tako?! Do one tačke pucanja, kada manji broj ljudi potraži stručnu pomoć terapeuta a većina se pravi da je imuna na sve i da je bolja filozofija „Ja sam OK, Ti nisi Ok!“ a zašto?! Zato što nisi po mojim merilima i standardima.

Tako sam ja na svom razvojnom putu, upoznala mnoge drage ososbe. Prosto sam oduševljena time kako su neki ljudi kao poručeni došli baš u pravi trenutak u moj život.

Sećam se jednog razgovora između mene i mog oca. Vozio me je kolima a ja sam teško uzdahnula. Pitamo me je zašto tako dišem, šta me muči. Razmislila sam i rekla: „Tata, mi smo godinama zajedno (moj tadašnji momak, sadašnji muž ), prosto nemam više snage da se borim sa svim vetrenjačama. Mislim da nikad neću da se udam“. On se nasmejao i rekao je „Udaćeš se, baš u pravo vreme i u pravm trenutku. Samo taj trenutak još nije došao. A ti ga čekajući samo još više činiš dalekim i bolnim. Pusti to. Doći će sve na svoje mesto. Ne može čovek baš svim događajima da upravlja. Daj mesta iznenađenjima. I došao je i taj trenutk. I sada je prošao po priličan broj naših zajedničkih godina.

coaching magazin

Shvatam, danas, da iz poznanstva čovek treba da uči, a ne na njih samo da se žali. Da uvek postoji taj deo „kolača“ koji možda nije šlag sa jagodicom na vrhu, možda je „pregorela donja kora kolača“, ali kad to progutate i prođe neko vreme naučićete da kolač kraće pečete, naučićete da se prilagodite novonastaloj situaciji i da iz nje učite. Da sva svoja iskustva pretočite u neku laganu lekciju koju ćete pružiti nekom Vama dragom, ko tek otvara oči da korača kroz život.

Recite HVALA i lepim i ružnim usomenama i događajima. Zahvalite se životu, koji vas uči koji vas smatra neizmerno bistrim i plemenitim jer želi da vas uvek nauči nečem novom. Dobijate iskustva zlata vredna.

Dobijate novi deo sebe!

Jelena Milenković, Holistic Life Coach

ostali textovi

photo: Pixabay

Sinergijom svih svojih stečenih znanja iz coachinga, holističkih masaža, shiatsua, masaže s akupresurom, usui reikija i kristaloterapije Jelena na poseban način pomaže svojim klijentima. Kroz spoj tela, duha i uma pokušava da pronikne s kijentom u dubinu problema koji kao manifestaciju ima fiziči bol. Jelena živi i radi u Nišu,  možete je kontaktirati na 0642704703
Podeli sa ostalima...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someonePrint this page
Lidija Grujić

Lidija Grujić

Lidija Grujić, autor Holistic Life & Business Coaching-a „ Ja ne radim posao, ja živim svoj posao“. Ova izjava svakako da govori mnogo o meni i mom životnom pozivu. Uživam u životu, odabranom društvu i neprestanom izvoru znanja kojeg nikada nisam sita. Podržavam život i ono što život čini.Potreba za holističkim prisustvom je kap koja je neophodna kako bi bolje razumeli potrebu svakog bića i duše. Autor sam Holistic Life & Business Coachinga. Ako imate potrebu da život učinite odličnim, upustite se u avanturu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *